Dobar dan tračare. Šta ima kod mene?

Sjedim na terasi divnog lokala i pijem bijelu kafu s mlijekom. Razmišljam da li da zapalim jednu. Nisam dugo. Doduše, nije mi ni potrebna, ali red je red. Ako već sjedim i pijem kafu sama, u kafiću gdje su radnici iz obližnjeg gradilišta došli da odmore, mogla bih i ja da zapalim jednu.
Da ne budem previše fina, dok njih 5 gledaju u moj ćošak i domunđavaju se.

Rekli su da će biti gotovo za sat vremena - mislim u sebi. Prošlo je 50 minuta, imam vremena da zapalim još jednu. Mislim se mila majko pa to su već dve za 10 minuta.

Za to vrijeme vrtim facebook i instagram i gledam. Svaki drugi status neko nekoga trača. Svaki treći komentar, neko nekoga savjetuje... Prisjećam se tako nekih svojih životnih situacija. Pojedini ljudi zaista imaju potrebu da "turaju" nos u tuđa posla. Dosta su ga "turali" i u moja.

E sad razlika između mene i tih što su gurali nos je jednostavna. Oni i dalje pokušavaju da "guraju" nos, a ja se više ne družim sa njima. Po stoti put pišem kako volim zakon privlačnosti. Kada sve negativizme istjerate iz svog života, počinju da vam se dešavaju pozitivne stvari. E sad su se već prepoznali, svi kojima više ni na poruke ne odgovaram. Ili im odgovorim nakon par sati ili dana. Ja sam jedna od onih osoba koja bitnim ljudima odgovara u roku od maximalno 30 minuta, a zlim jezicima nakoj par dana ili nikada.

I sve sam to uradila i dalje radim na tome ali mi i dalje neke stvari nisu jasne. Jednostavno ne mogu da shvatim. Zašto ljudi imaju potrebu savjetovati drugima kako da žive. I ko kaže da je njihovo mišljenje ispravno, a ne moje/naše? Pokušavala sam mnogo puta da im nađem opravdanje. Da li je to zbog osam razreda škole, da li je to zbog frustracija, ili možda nezadovoljstva u svom životu. Razmišljam, može biti i zbog ograničenosti prostora. Teško je čovjeku koji nije kročio nogom iz svoje države i iz svoje okoline. On obično živi u kalupu, ne zna kako je to negdje tamo u drugom gradu, državi, kontinentu. Niti sam vidjela, niti sam čula da je ikada "turao" nos u moj život neko ko je visoko obrazovan, neko ko je vidio svijeta, neko ko je srećan i preokupiran svojim životom. Vazda su to bile snaše kojima ni novi slogan Addico banke da je 2 + 2 = 4 nije jasan. Nije ni kada nacrtaš.

"Taj potez ti nije dobar" - reče mi jednom jedna žena, koja je mislila da je njen potec u tom trenutku bolji od mog.
"Ja sam mislila da ti ne znaš ni da kuvaš ni da čistiš" - reče mi druga isfrustrirana mlada 25-o godišnjakinja. I umjesto što sam se ja njoj tada pravdala kako sve znam trebala sam hladno da joj kažem da me dostojanstveno nešto boli za njeno mišljenje. Ona i tako zna samo da kuha i pere.
"Ja ne mogu da vjerujem da si to ti napravila" - kazala mi je druga isfrustrirana mlada majka, koja nije pošla dalje iz kruga svoje opštine.
"Ti si opet izlazila, a što imaš divnog muža, čuvao TI je djecu" - reče....
"Šta ti je sa instagramom, samo tvoje slike" - reče peta, deseta, ženturača...
Ma dosta!! Prestanite više brinuti šta sam, ko sam, šta znam...

Tako sam ustala jedno jutro i napisala status na facebooku: DOBRO JUTRO TRAČARE. ŠTA IMA KOD MENE?
Vjerujete li da mi ni jedna nije odgovorila, ali su uredno "polajkale" moj status.

Neke od njih završiše na mojoj block listi, druge čekaju red, nije se imalo vremena :D

Zvoni mi telefon, prekinu mi misli, rastjera ženturače iz moje glave. Sunce se nazire. Zimske gume su naštimane, sad mogu opet da "švrljam" sa mojom crvenom strijelom.
Kada dođem kući moram da vidim ko još čeka pred mojom block listom.

Trebalo mi nekom uništiti zimu, nekom ko neće znati kada sam okačila novi selfie na facebook..

S ljubavlju...jedinstvena...