Zašto tata stalno žuriš,

zar je tako važna plata,

zar ne vidiš tužnu notu

u očima moga brata?

  Zašto mama stalno radiš, 

pereš suđe, usisavaš,

sve što želim ja u danu

jeste da me ti uspavaš.

Uvijek vam se negdje žuri

i vremena nikad dosta

u očima našim malim,

samo neka tuga osta.

Žao će vam jednom biti,

što mi niste pažnju dali,

da ću brzo ja odrasti,

vi ste sve to dobro znali.

Vrijeme prolazi, a ja rastem,

skoro više nisam dijete,

ostaće vam moje riječi,

na djetinjstvo da vas sjete.

Iz dnevnika jedne Jedinstvene...