Sa Lukom sam otišla po hljeb, mlijeko i još par sitnica u prodavnicu ali...
Cipele u izlogu butika CCC su takooo dobre. One meni trebaju, baš takve nemam, baš takve mi fale.
Razmišljam stvarno nemam ni jedne slične. Mogla bih da ih kombinujem uz onu crnu haljinu. DA, odlučila sam, kupujem ih!!! Koliko sam se uživjela u misli da mi trebaju skoro sam sama sebe ubijedila da su mi prijeko potrebne. Dobro je znam s kim imam posla :).
U autu sam objasnila Luki da nema potrebe da objašnjavamo ocu da sam kupila nove cipele.
Muškarcima je to svakako bacanje para, a svaki sekund njegovog truda da mi objasni kako mi zaista 78 par cipele ne treba meni traje kao vječnost. Zaključak je donesen najbolje da ne kažemo. Jel tako Luka? Bio je totalno u drugom svijetu ali je odgovorio "tako je".
Odlučila sam da nove cipele ostavim u autu iz dobro poznatih razloga. Uzela sam kesu sa hranom i krenula ka ulaznim vratima stana, Luka je hodao pored mene. On je jedan vrlo odgovoran dječak i znala sam da su njemu te cipele totalno bezveze tema.
Ušli smo u stan, ja se derem s vrata "ćaooo dušooo" onako svjesna da sam grešnica jer krijem cipele pod suvozačevim sjedalom:). Luka je produžio u dnevnu sobu do tate. Sjedoh na tabure da se izujem. U momentu dok sam odvezivala pertle čujem iz dnevne sobe: "Tata, mama je rekla da ti ne kažem da je kupila nove cipele" - odoh da propadnem u zemlju! :). Odmah me je uhvatilo u kičmi, ostah u tom položaju sigurno još cijelu minutu, nisam znala da li da iskopam rupu tu ili da bježim iz stana. 😈😈😈😈😈
Ovo je jedan od bisera jednog od moja dva sina. Imam ih na hiljade. Uvijek ispočetka kažem kako ću da ih pišem negdje, zato i vama savjetujem. Pišite bisere vaše djece, vjerujte, kada vam je teško samo to pročitajte, nema veće sreća.
Luka je sada već drugi razred, dolazi sam iz škole. Kući imamo fixni telefon, za koji nismo ni znali da postoji dok nije počeo sam da dolazi kući. Da bi izbjegli kupovanje pametnog telefona, on nas nazove kada dođe kući s fixnog. I takoo..zovu na taj fixni iz raznih marketnig mreža da nešto prodaju, osiguravajuće kuće isl. Luka je svima objašnjavao da je sam dok mu ja jedan dan nisam rekla da ne govori da je sam nego da je mama u dvorištu, vrtu, balkonu. Prošle sedmice dolazim kući, kaže Luka: "Mama zvala je neka teta, rekao sam joj da si u bašti da bereš jagode i da nazove kasnije"! Ja u čudu, jagode skoro u sred zime. Ne mogu ni da zamislim šta je gospođa s druge strane žice pomislila :).
Prednosti drugog razreda su zaista ogromne:). Prvi put mogu da idu sami kući iz škole, u školu, osjećaju se tako veliki da jedva čekaju da idu sami u prodavnicu. Priznajem i meni je super, sada ide Luka po sve sitnice koje mi zafale. Prodavnica je 100 metara od stana, ne prelazi se ulica, nema glavne ceste. Jedan dan sam sama na sebe galamila kako svaki euro potrošim na gluposti i da je bolje da sam recimo mlijeko kupila. Naravno on je to shvatio bukvalno:). Nakon par dana totalno sam zaboravila na taj moj komentar. Nemamo mlijeka, a kafa proključala:(. Luka sav srećan reče da će on ići po mlijeko. Dala sam mu 2€ i otrčao je. Evo ga stiže, nosi 2 litre mlijeka. Luka opet si kupovao više nego što sam rekla, rekla sam ovaj put zaista strogim glasom.
"Mama ti svaki € trošiš na gluposti, kupio sam 2l, jer je bolje da ja popijem mlijeko nego da ti kupiš glupost". I šta sm mogla reći - dijete je u pravu :).
Mogla bih ja do sutra da pišem, ali moram nešto da ostavim i za drugi dan. U međuvremenu mi je moj četverogodišnjak rekao da sam najljepša mama na svijetu. Gledam ga totalno očarana, ukočenog lica. Samo par sekundi zatim on nastavlja "mama jel tako da onaj ko ti kaže nešto lijepo može da pojede sva kinder jaja koja imamo". Tako malen, a već "muškarac".🙉🙉🙉🙉
Cipele u izlogu butika CCC su takooo dobre. One meni trebaju, baš takve nemam, baš takve mi fale.
Razmišljam stvarno nemam ni jedne slične. Mogla bih da ih kombinujem uz onu crnu haljinu. DA, odlučila sam, kupujem ih!!! Koliko sam se uživjela u misli da mi trebaju skoro sam sama sebe ubijedila da su mi prijeko potrebne. Dobro je znam s kim imam posla :).
U autu sam objasnila Luki da nema potrebe da objašnjavamo ocu da sam kupila nove cipele.
Muškarcima je to svakako bacanje para, a svaki sekund njegovog truda da mi objasni kako mi zaista 78 par cipele ne treba meni traje kao vječnost. Zaključak je donesen najbolje da ne kažemo. Jel tako Luka? Bio je totalno u drugom svijetu ali je odgovorio "tako je".
Odlučila sam da nove cipele ostavim u autu iz dobro poznatih razloga. Uzela sam kesu sa hranom i krenula ka ulaznim vratima stana, Luka je hodao pored mene. On je jedan vrlo odgovoran dječak i znala sam da su njemu te cipele totalno bezveze tema.
Ušli smo u stan, ja se derem s vrata "ćaooo dušooo" onako svjesna da sam grešnica jer krijem cipele pod suvozačevim sjedalom:). Luka je produžio u dnevnu sobu do tate. Sjedoh na tabure da se izujem. U momentu dok sam odvezivala pertle čujem iz dnevne sobe: "Tata, mama je rekla da ti ne kažem da je kupila nove cipele" - odoh da propadnem u zemlju! :). Odmah me je uhvatilo u kičmi, ostah u tom položaju sigurno još cijelu minutu, nisam znala da li da iskopam rupu tu ili da bježim iz stana. 😈😈😈😈😈
Ovo je jedan od bisera jednog od moja dva sina. Imam ih na hiljade. Uvijek ispočetka kažem kako ću da ih pišem negdje, zato i vama savjetujem. Pišite bisere vaše djece, vjerujte, kada vam je teško samo to pročitajte, nema veće sreća.
Luka je sada već drugi razred, dolazi sam iz škole. Kući imamo fixni telefon, za koji nismo ni znali da postoji dok nije počeo sam da dolazi kući. Da bi izbjegli kupovanje pametnog telefona, on nas nazove kada dođe kući s fixnog. I takoo..zovu na taj fixni iz raznih marketnig mreža da nešto prodaju, osiguravajuće kuće isl. Luka je svima objašnjavao da je sam dok mu ja jedan dan nisam rekla da ne govori da je sam nego da je mama u dvorištu, vrtu, balkonu. Prošle sedmice dolazim kući, kaže Luka: "Mama zvala je neka teta, rekao sam joj da si u bašti da bereš jagode i da nazove kasnije"! Ja u čudu, jagode skoro u sred zime. Ne mogu ni da zamislim šta je gospođa s druge strane žice pomislila :).
Prednosti drugog razreda su zaista ogromne:). Prvi put mogu da idu sami kući iz škole, u školu, osjećaju se tako veliki da jedva čekaju da idu sami u prodavnicu. Priznajem i meni je super, sada ide Luka po sve sitnice koje mi zafale. Prodavnica je 100 metara od stana, ne prelazi se ulica, nema glavne ceste. Jedan dan sam sama na sebe galamila kako svaki euro potrošim na gluposti i da je bolje da sam recimo mlijeko kupila. Naravno on je to shvatio bukvalno:). Nakon par dana totalno sam zaboravila na taj moj komentar. Nemamo mlijeka, a kafa proključala:(. Luka sav srećan reče da će on ići po mlijeko. Dala sam mu 2€ i otrčao je. Evo ga stiže, nosi 2 litre mlijeka. Luka opet si kupovao više nego što sam rekla, rekla sam ovaj put zaista strogim glasom.
"Mama ti svaki € trošiš na gluposti, kupio sam 2l, jer je bolje da ja popijem mlijeko nego da ti kupiš glupost". I šta sm mogla reći - dijete je u pravu :).
Mogla bih ja do sutra da pišem, ali moram nešto da ostavim i za drugi dan. U međuvremenu mi je moj četverogodišnjak rekao da sam najljepša mama na svijetu. Gledam ga totalno očarana, ukočenog lica. Samo par sekundi zatim on nastavlja "mama jel tako da onaj ko ti kaže nešto lijepo može da pojede sva kinder jaja koja imamo". Tako malen, a već "muškarac".🙉🙉🙉🙉
Ni komentarjev:
Objavite komentar